Primjetili ste da vam često nestaje olovka sa stola ili vam po podu svakodnevno netko ostavlja mrvice kruha ili soli ili pak nikako ne možete u ormaru naći svoju najdražu majicu – čini se da su vam u posjet došli Bajkači.
Ovi mali i lukavi kućni duhovi imaju samo jedan cilj, a to je uplašiti čovjeka ili mu napraviti kakvu psinu. Nisu zli, stoga ih se ne treba bojati. Stoga ako vidite nejasnu sjenku u hodniku ili iza grana u vašem vrtu ne obazirite se- promatraju vas Bajkači, zaigrani u svojem i samo njima poznatom objesnom veselju.
Ova zoomorfna bića, visine 30-40 cm, obrasli su u smećkaste ili prošarane dlake poput one u hrčka, raznih oblika ušiju i nogu, djelomično obučeni u krpe koje su pokrali ljudima, uglavnom bucmasti. Žive na nahižu (tavanu) u skupini, a može se na njih naletiti po noći i kraj vrčaka (povrtnjaka) ili seče (živice), u kakvom mračnom kutu štaglja, ali uvijek u blizini ljudi.
Iz kazivanja, koje je zapisao etnolog Vid Balog, može se zaključiti da su Bajkači skupina objesnih duhova, nisu zli i neće napakostiti čovjeku, niti imaju tu moć, ali stvaraju neugodnosti, skrivaju stvari po kući ili rade psine. Uglavnom se javljaju zvukovima- škromblaju (kad daska grebe drugu dasku, škrombla), reže, cvile i bavču.
Jempot, posle Pozdravlenja, pripravlala ja štrukle, mislim melo, jajce dela, to na stol, da bom zamesila, a nekaj krava roždi, tuli… idem ja glet kravo v štalo, a ništ. Vrnem se v kuhinjo, a to mela po kuhinji- se povsod- to so se Bajkači metali- so mi rekli da je bila mačka, a ne mogla biti mačka kad je se bilo zaprto.
(A kaj to škrombla po nahižu?)
Ah, navek je škrombalo. Lupalo. To so ti Bajkači.
(A kaj oni delajo?)
Nikaj, nateravajo se pak skviče. Ne treba je dirati, jeden pot so zvali velečasnoga kaj bi blagoslovil, fort im je lupalo, pak ov škropil i bilo još gorše. Oni nikaj zla nečo, nemajo mira, mira nemajo pak se nateravajo. Zato na našem nahižu navek lupa. Mi nemamo pri hiži Bajkače, jempot je velečasni fest blagoslovil i onda so otišli, morti samo po vrčaku, he, he…
Vjerovanje u Bajkače je vrlo živo i rašireno diljem sjeverne Hrvatske, kao npr. u Međimurju (Sv. Marija, Donja Dubrava) gdje ih nazivaju Baukačima te u okolici Zaprešića (Drenje Brdovečko) gdje se zovu Bavci ili Bavec, no u Drenju ne rade nered nego samo bavču (tule pod plotovima).
