Lebdeći među krošnjama šumskog drveća, Huta brižno pazi da vjetrovi ili lahori čuvaju mir i tajanstvenost šumograda. Ova se vila druži s pticama jer može skakutati upravo kao kos ili drozd na svojim kokošjim nogama.
Ukoliko vaš prolazak kroz sjenovita stabla protumači zlonamjerno, može vas začarati i zaplesti tankim nitima kudulje. U tom slučaju ostavite joj jesti i piti na prekriženim granama i izgovorite Huta naa-naa-naa! i pred vama će se stvoriti čistina ili put koji ste tražili.
Šumska vila s kokošjim nogama koja lovi putnike po šumama, biće je koje pronalazimo u kazivanjima naših starih. Jedno od njih je kazivanje iz Virja koje je zapisao etnolog Vid Balog.
Huta je šumska vila, v beli šlari (kopreni) oblečena kak i se vile, ali ima kokošje noge, drape- krampe; ako ji se kaj zameriš, hiti na tebe vilino povesmo (poluobrađeni dio konoplje iz kojeg se radi konac a kasnije i tkanina), to te zmota kak povučinje; od tog moreš opasti v ognjicu i zbetežati na smrt. Ako bi po šumi bocal (nabadati po šumi spotičući se o granje i korijenje) i bi se bil zgubil, i to vu poznati šui i po poznatom potu, ili ako bi okre tebe megla opala, onda te to oče Huta zacoprati; onda ako kaj imaš za jesti i piti, to za sebom ostavi, a prije toga dvoje granje deni v križ i na to deni jesti i viči čim bole moreš: Huta,na-na-na, tripot i onda se brzo otpravi, ali ne bežeč. Onda bo Huta zadovolna pak te bo pustila.
Kazivanje iz Gole govori o strahu od vile za koju se smatralo da može zacoprati čovjeka.
Išla sem zarana na vlak, a najempot je na mene opala pavučina, ja hodam, a nekaj škrombla (zvuk koji proizvodi neko trenje) za menom; ja brže, a to škrombla brže Ja sem mislila da me vila oče zacoprati Ja stanem, prestane… pak ja krenem i bežala ja, a to klompače po drumu (glavna cesta)… Onda dok sem došla do pred selo, onda sem se ufala stopram (tek tad) obrnuti- a meni podsuknjenka opala, pak se vlekla za menom kaj ti misliš, podsuknjenka škroblala za menom, a ja se tak splašila. To sem mislil da me vila naganja….
Šumska vila Huta, koliba Babe Jage kokošjih nogu iz ruske tradicije te njemački i engleski nazivi za kolibu- die Hutte, Hut- dijele slično ime i odrednice, kao i gore navedeno kazivanje iz Virja. Huta je također naziv za kolibicu od granja i pruća, koju izrađuju djeca potkalničkoga kraja.
Ukratko, Huta vila s kokošjim nogama, u odnosu je sa šumom, ona pokriva područje šume, u odnosu je i s ruskim predajama o Babi Jagi i njezinoj kolibici (huta-kolibica, iz germnskog) pa iako te odnose možemo tek naslućivati, sličnost imena i osobina ne treba zanemariti.
Huta, kao čuvarica šume, zanimljiva je i zbog sličnog imena s okrutnim čuvarom šume s kokošjim krilima iz epa o Gilgamešu, koji se zove Humbaba.
